Dok sam prelazio pješački jedan deda koji je bio pored mene padne na cestu, onako zbunjen, iznenađen, odvučem ga u hladovinu, skupilo se još sveta i deda mi daje telefon da pozovem Hitnu Pomoć.
Pozovem ja, a dežurni sa druge strane me pita koliko potencijalni pacijent ima godina, pitam dedu a on kaže 83 godine. Kažem ja ovom da je 83-godišnji starac u pitanju, a on mi ladno odgovori da za tako stare ljude ne šalju ekipu i da ga dovezem ako mogu. Iznerviram se opasno, ali nisam hteo da se raspravljam nego pozovem opet, ali sa mog broja, malo izmenim glas, i prijavim samog sebe da mi nije dobro.
Dežurni me pita gdje se nalazim i koliko imam godina i kada sam mu rekao da imam 34 rekao je da se ne mrdam i da ekipa stiže za dva minuta. Kada su došli i pitali ko je zvao ja pokažem na dedu i zajedno ga sa zbunjenim doktorom i medicinskim tehničarem ubacimo u ambulantna kola. Kasnije me deda zvao da mi se zahvali, hvala bogu ništa mu nije bilo samo mali toplotni udar.