Jedan dan na razgovoru za posao (imam 20 god) shvatim da žena koja me intervjuira (ima oko 25-30 god) mi stalno gleda u grudi i smješka se.
Nije mi bilo jasno zašto, ali prešla sam preko tog i potrudila se da završim što bolje mogu. I tako nakon 15ak minuta završim ja, krenem prema stanu kad me zove na mobitel broj firme gdje sam bila na razgovoru.
Javim se i prvo što mi padne na pamet je da sam nešto zaboravila kod njih. Žena koja me intervjuirala se smije i kaže mi da sam dobila posao i neka dođem potpisat papire. Okrenem se ja sva sretna i dođem ženi u kancelariju.
Potisujem ja papire kad ona meni kaže: “Molim vas gospođo ako vam nije problem, na poso nosite grudnjak, a ako nemate novca dat ću vam ja odmah.”
Tek sam tada shvatila da sam na razgovor došla bez grudnjaka jer sam se žurila sa fakulteta… O zemljo molim te progutaaaaj me…”