Prvi put nakon deset godina medijske ilegale, Dunja Ilić ekskluzivno u emisiji “Nije sve tako crno”, autora i voditelja Jovane Matić Đokić, govori o svim detaljima u svom životu.
Tokom decenije pauze preživela je mnogo toga, od borbe sa alkoholom, smrti najvoljenijih, burnog ljubavnog života. Promenila je veru, ime, ali i mnoge gradove i države, a onda je odlučila da se vrati. Sve o turbulentnom životu Dunja otkriva za Kurir i staje na put svim nagađanjima.
U javnosti je bez dlake na jeziku preko društvenih mreža govorila o pokušaju ubustva i ti dva puta. Ajla u emisiji otkriva detalje i šalje snažnu poruku svima.
– Alkohol sam krenula da konzumiram kada sam imala 13 godina. Ja sam kao dete imala poremećeno ponašanja. Bila sam jako problematična i buntovna. Sa 15 godina je to prešlo u granične poremećaje i kasnije je to prešlo u taj afektivni poremećaj. Ljudi koji boluju od toga znaju da je to usko uglavnom povezano sa zloupotrebom zabranjenih supstanci. Pokušaji samoubistva su kod pojedinih ljudi koji boluju od te bolesti (bipolarnog poremećaja), nažalost, vrlo česti. Bolest se vrlo često, nažalost, tako i završava. Ukoliko se ne tretira kako treba, ukoliko terapija nije kako treba, ukoliko lekar nije kako treba. Da, ja sam se, naravno, pokajala i zaista nisam imala suicidalne misli od tada više nikada. Meni se to dogodilo dva puta. Jednom ne znam ni kako sam ostala živa. To se dogodi u toj psihotilnoj epizodi – govorila je Ajla i dodala:
– Postoji u psihijatriji jedan termin koji objašnjava da postoji period najavljivanja samoubistva, kao skretanje pažnje. Kod mene toga nije bilo. Kod mene je to bilo odjednom, normalno sam se ponašala i… Pronašli su me i spasili. Bila sam u komi, doktor je rekao da ću verovatno ostati retardirana, da neću moći da hodam, govorim, da ću morati sve od nule da učim, međutim Bog me je pogledao. Za sve postoji neki razlog. Redovno da odlazim kod psihoterapeuta, kod psihijatara, da se bavim tim problemom, da vrlo ozbiljno shvatim kada mi se desi recidiv, kada popijem ponovo, da to shvatim ozbiljno i da se to ne ponavlja. Tako da negde od 25. godine traje ta borba, već 7 godina. Svako ko se bori sa istim ili sličnim problemom, nije sramota tražiti pomoć, sramota je sve ono što se radi pre toga.
kurir.rs