Ostavio sam je prije 10 godina, jer nisam imao hrabrosti boriti se za tu vezu, biti joj podrška u dobru i zlu. Borila se sa rakom, bila je ćelava, nosila je perike. Bilo me je sram nje i kako izgleda, u biti bilo me je sram samog sebe, bježao sam od sebe, ona je bila savršena.
Kada me je uhvatila u prevari, sve svoje probleme sam svalio na nju, da je ona ta koja je kriva za sve, a krivac sam bio jedini ja. Planirali smo da uzmemo kućicu za letovanje na moru, planirali život, ja sam to sve zasrao. Zamijenio sam je sa drugom koju ne volim.
Sorry, sve sam ti lagao. Čuo sam od poznanika, nakon našeg prekida nikada nije imala nikoga, nikad se nije udavala, sama je. Ostvarila je sve što je zacrtala, ali nema mene, za mnom najviše žali. Uništio sam joj život. Čuo sam da je kupila onu kućicu na moru.
Planiram da je posjetim tamo, možda još mogu sve ispraviti, a možda bolje da sve pustim koji sam gad htio sam voditi je da zajedno živimo tamo. Možda i bolje, osuđen sam na propast.