Kada roditelji ostare, a posebno kada više nisu u stanju da brinu sami o sebi, mnogi razmišljaju o smeštanju roditelja u dom za stara lica.
Ove odluke nikada nisu lake, a tu je i osuda društva. Jedna žena odlučila je da ispriča zašto je odlučila da smesti svoju majku u dom za stare, i kako joj se zbog toga život popravio.
Jednog dana došlka sam s posla kući i našla širom otvorena vrata. Utrčala sam u stan, i čula vodu u kupatilu. Voda je prelivala iz kade na pod i već je počela da izlazi u hodnik. Dozivala sam majku, ali niko mi se nije odazvao.
Šta da radim, gde da idem? Gde sada da je nađem, pomislila sam.
Otišla sam do komšija, koji su mi rekli da su je videli kako sedi na klupi sa drugim bakama iz komšiluka isppred ulaza u zgradu. Otrčala sam tamo izbezumljena i pronašla je kako sedi sa tim ženama i priča. One su me gledale kao da nisam normalna.
Na prvi pogled, moja mama je izgledala sasvim normalno, ali one nisu znale da boluje od Alchajmera i da je već imala puno agresivnih epizoda. Ubedila sam je da krenemo kući, usput razmišljajući šta da radim s njom. Ne smem više da je ostavim samu. Ne mogu da budem sve vreme s njom. Zaposlena sam, a iskreno, nisam želela ni da sve slobodno vreme u svom životu posvetim samo negujući nju. Želela sam da izađem s drugaricama ponekad, da upoznam nekog…
Dugo sam se borila sa osećajem da je izdajem, da sam loša osoba, naročito u trenucima kada se pogubi. Tada me je strašno nervirala. Kada je napunila 84 godine, počeli su sve češći napadi i agresija. Kada bi neko došao da je poseti, ona bi ljude gađala čime stigne, šta joj prvo padne pod ruku. Svakog dana je počela da ostavlja otvorenu vodu na česmama, da baca svu odeću u kadu, sudoperu…
Rešila sam – moram je smestiti u dom. Našla sam jedan specijalizovan za problematične starije osobe. Tamo će imati stalni nadzor koji ja ne mogu da joj pružim, i odličnu negu.
Mama je tamo već godinu dana. Ja sam počela kvalitetnije da radim, jer sam psihički mirnija i odmornija. Moj društveni život počeo je da se popravlja. Misli su mi konačno sređene…
Posećujem majku svakog vikenda. I znam da je sa njom sve u redu. Ipak, i dalje mi nešto ne da mira… Da li sam mogla više da učinim za nju? Da li me i vi osuđujete?”