Jako sam volela čoveka za koga sam se udala, imala sam osećaj da ga znam ceo život. U vezi smo dugi niz godina i zaista se činilo tako, to je to. Da je budućnost zajednička zagarantovana.
Ne samo budućnost već i to da se u svemu slažemo. To je uvek bio dogovor između nas dvoje. Nismo ništa krili jedno od drugo i o svemu smo razgovarali i dogovarali se.
Posle pet godina veze odlučili smo se za venčanje. Zaprosio me, a ja sam prihvatila. Znala sam da ce se to desiti. To je bio logičan sledeći korak.
Nismo ranije živeli zajedno, već svako sa roditeljima. Dogovor je bio da se posle venčanja preselimo kod njegove porodice jer su oni imali još jednu kuću pored njihove kuće, pa bi nam tako bilo najbolje.
Bili su blizu, nije mi bilo svejedno, ali to nam je bila jedina prilika u tom trenutku. I naravno, da imamo malo privatnosti. Sve je ipak ispalo super, dogovorili smo se i venčali.
Prošlo je nekoliko meseci od venčanja i moram priznati da se promenio i počeo drugačije da se ponaša. Nisam znala šta mu je. Mislila sam da će mu možda trebati vremena da se prilagodi novoj situaciji, ali je to trajalo.
Pustila sam i rekla sebi da ću još malo da sačekam. Potrebno je vreme. Nastavila sam svoj život kao i pre. Imam 24 godine. Želela sam da se i dalje družim sa svojim prijateljima. Ponekad sam izlazila na kafu i slično. Ima vremena za decu.
Ali za mog muža nije bilo vremena. Hteo je odmah, a do tad je to krio od mene. Počeo je da me pritiska i jednog dana je pukao i rekao mi to u lice. Shvatila sam da ga je to sve vreme mučilo, ali sada se otvorio. Bilo je grozno.
Mogli smo lepo razgovarati o tome. Ali možda mu je bio zadatak da se oženi i smesti u kuću, a ja da rodim decu, da kuvam, perem i čistim. To je sve što nisam planirala sa svoje 24 godine.
Vikao je, kako mogu da se družim i pijem kafu sad kao udata žena. Da ostanem kod kuće i radim stvari koje su namenjene ženama. Da nikad nema ručka, a kad ga ima, sve je odvratno.
Ako se ne promenim, mogu da pokupim svoje stvari i da napustim njegovu kuću, rekao je. Dakle, ta osoba, koju sam dugo poznavala i koju sam jako volela, u trenutku se promenila. Nakon što smo se venčali. Ponovo ću napomenuti, ranije nije bio takav.
Naravno da nisam želela da me ucenjuje. Uvredio me je uslovljavanjem. Odmah sam ga napustila i otišla, nikada nisam saznala, niti me je bilo briga da li je to planirao sve te godine ranije ili je jednostavno u tom trenutku nešto puklo u njemu.
Zamišljala sam brak sa decom, porodicu, ali trebalo mi je vremena. Jer sve mora ići korak po korak. Njegov nastup me je naterao da ga mrzim.
Sve je palo u vodu, pa tako i naš brak. Sada sam sama i moj najveći problem nakon svega ovoga je da verujem nekom drugom.