Jedna od naših narodnih poslovica kaže ovako: „Brat brata ne hrani, ali teško onom ko ga nema“, ali u stvarnom životu ponekad nije tako. Odnosno, u današnje vreme i malo češće nije. Da li je moguće da mi rođena sestra zavidi?
Tako započinje ispovest tridesetogodišnja Beograđanka Milena, koja je iznenađena ponašanjem svoje sestre bliznakinje.
„Znate šta kažu, bliznakinje ponekad misle isto. I zaista je bilo tako između nas i dok smo bile deca. Oblačile smo se isto, želele smo iste stvari, uvek smo bile zajedno. Ne bih mogla da zamislim svoj život bez sestre. Trajalo je to do kraja srednje škole, do punoletstva, a onda nas je život razdvojio.
Moja mlađa sestra se udala sa devetnaest godina i preselila se u Kragujevac. Odatle je bio njen dečko, a zatim i suprug. Moja sestra je bila trudna i odlučili su da se venčaju.
Ali ubrzo nakon porođaja, njihova ljubavna idila se raspala i razveli su se. Budući da je Marina već bila zaposlena u maloj firmi u gradu, i zbog niskih zakupnina tamošnjih stanova, odlučila je da ostane.
Ali život samohranog roditelja je težak. Iz godine u godinu imala je sve manje i jedva je sastavljala kraj s krajem, ali uspela je da podigne dete na noge.
Često smo razgovarale, ćaskale do kasno u noć i nekako smo i dalje bile povezane, doduše na daljinu. Naš odnos se promenio pre dve godine kada sam se udala.
Moja sudbina je tako htela da moj suprug bude iz bogate porodice, a da se ja zaposlim u banci. Finansije su mi dozvolile da živim kvalitetnije i na malo višem nivou od proseka.
Počela sam da primećujem kako me sestra sve ređe zove, sve manje traži. Kada razgovaramo, bila je nekako ravnodušna prema meni, a toliko sam želela da joj pričam o svojim profesionalnim uspesima i lepom porodičnom životu koji mi se događao.
Tokom takvog razgovora, u kojem sam pohvalila supruga što mi pomaže kod kuće, što je nežan i učtiv i neprestano me iznenađuje poklonima, činilo se da je Marina doživela krah.
Počela je da viče na mene da prestanem sa hvalisanjem, da prestanem da ističem svoj prelepi porodični život, jer je aludirao na njen raskinuti brak.
Zaista nisam imala takvu nameru. Pa je li moguće da sestra tako nešto poželi sestri?
Da li je moguće da moja sestra gaji negativna osećanja prema meni, izazvana zavišću, i da naglašava moju negativnost i bol koju sam joj možda nekad nanela?
Ne znam šta da kažem. Samo znam da ću i dalje voleti moju sestricu Marinu i biću tu za nju, kad god joj zatrebam.